Privremeno tetoviranje

Privremeno tetoviranje nije samo mit, to je tehnika slična tetoviranju, isto se radi iglama samo što one idu pliće pod kožu... Tako uradjena tetovaža traje od 3 do 5 godina, posle čega vam na koži ostaje samo fleka koja se vrlo teško povlači, tako da su takve tetovaže krajnje nepreporučljive....

Najgluplje tetovaže... :))

Nesto novo - Skarifikacija...

Danas u svetu je od običnog tetoviranja popularnija skarifikacija (pravljenje ožiljaka). Osnovne vrste skarifikacije su : Branding (žigosanje opekotinama ili vrućim predmetima, laserima...), Sečenje (pravljene ožiljaka koristeći tanak noz, ponekad sa bojom koristeći mastilo za tetoviranje). Postoji još nekoliko vrsta koje nisu tako česte, kao na primer hemijska skarifikacija..

Pitate se zašto bi to neko sebi uradio ? Mnogi ljudi koji rade ovakve modifikacije na svom telu žele da obeleže neki period svog života. Iako mnogi kažu da skarifikacija ne boli više nego obično tetoviranje, za neke je "napetija", predstavlja veći izazov...

Teoretski, estetskom operacijom može se ukloniti ožiljak ali je veoma skupo i nenužno efektno...

Profesionalno tetoviranje i cena...

Danas postoji više načina tetoviranja: primitivno (način na koji to rade neka plemena), amatersko (podrazumeva neadekvatnu opremu, a sam rad se obavlja u prostorijama koje za to nisu predviđene, soba, wc, šupa…), treba napomenuti da nijedan od ova dva načina ne ispunjava higijenske uslove, a samim tim i ne garantuje zdravlje. Ono sa čim vas želimo upoznati je profesionalno tetoviranje, a ono podrazumeva sledeće: sam proctor mora biti jednostavan za čišćenje i korišćenje, bez suvišnih elemenata, pre svega od opreme tu mora biti sterilizator, ultrazvučna kada, sredstva za dezinfekciju, zapakovane igle za jednokratnu upotrebu kao i špricevi. Kod samog procesa tetoviranja majstor mora nositi rukavice, a oprema koju dodiruje mora biti zaštićena folijom.

S obzirom na to da se tetoviranje radi iglama,bol je normalna pojava. Jačina bola zavisi od više faktora: Mesto na telu, vreme trajanja tetoviranja, veličina I izgled slike I prag osetljivosti na bol osobe koja se tetovira. Neka od bolnijih mesta su glava, vrat, kičma, pazuh I rebra, vrh stopala, polni organi… Pred tetoviranje ne treba konzumirati alkoholna pića, droge I neke lekove, jer na taj način bol možete samo pojačati, jer ometaju lučenje endorfina, koji je prirodan anestetik. Poželjno je jesti 2 sata pred tetoviranje...

Cena tetovaža je ralativna stvar i zavisi od samog majstora, njegovog umeća, veličine slike, položaja na telu,boja, detalja i sl. Svaki salonima minimalnu početnu cenu, pa maker to bilo tetovitanje jedne tačkice. Najveća greška je upoređivanje cene majstora sa cenama ljudi koji se amaterski bave ovim poslom, jer oni ne ispunjavaju nijedan od uslova, koje nalaže profesionalno tetoviranje. Da bi se dodatno informisali oko cena tetovaža uvek mozete koristiti internet...

Rizici tetoviranja i izbor motiva...

Ukoliko se tetoviranje vrši u profesionalnom salonu infekcije, zaraze i slične komplikacije su skoro nemoguće, ali ukoliko rad prepustite samozvanim majstorima, koji to rade jeftino i amaterski svoje telo izlažete riziku da obolite od teških bolesti počev od hepatitisa B i C, HIV-a i sličnih bolesti. Rizične grupe, koje se ne bi trebale tetovirati su osobe sa hemofilijom, epilepsijom, dijabetičari, srčani bolesnici, trudnice, žene u toku menstrualnog ciklusa i anemične osobe.

Ukoliko u salon dolazite bez ideje o tome šta želite da uradite, jedan od načina je da prelistavate kataloge dok vam nešto ne zapadne za oko i drugi da se konsultujete sa samim majstorom, koji će vam izaći u susret i ako treba po želji uraditi crtež. Kada vam se neki crtež iz kataloga svidi, trebalo bi da se raspitate o njegovom značenju. Ono što vam nikako ne preporučujemo je rad trendovskih tetovaža, jer trend prolazi, a tetovaža ostaje.....

O tetoviranju...

Za tetoviranje se može reći da je jedan od najstarijih zanata na svetu, jer je čovek jako brzo sa oslikavanja pećina prešao na oslikavanje vlastitog tela, za šta postoje i dokazi (ekskumirane mumije isl.).

Samo ime tattoo nastalo je od polinežanske reči tattau-slikanje na koži. Prvobitno tetoviranje radilo se dosta primitivno, a za automatizaciju tetoviranja zaslužan je Sam O’ Reilly, koji je napravio prvu mašinicu 1892. godine.
Kod nas su se tetovaže dugo vezivale za ljude sa one strane zakona, bivše vojnike i bajkere. Danas se to dosta izmenilo tako da se na ovaj način ukrašavanja tela odlučuju ljudi iz svih slojeva društva.